Snima nas 100.000 kamera

DA li je život u Srbiji zapravo jedan veliki rijaliti šou? Incident sa snimkom vođenja ljubavi kod Beogradske arene, koji je iz MUP procurio u javnost, pokrenuo je lavinu sumnji da sve veći broj kamera na javnim mestima opasno ugrožava privatnost ljudi.

Veliki Brat nas gleda non-stop. Tu su kamere na brojnim zgradama državnih institucija, banaka, škola i stambenih objekata. Među vozačima najnepopularnije su kamere koje pokrivaju gradske ulice i raskrsnice. A upravo jedna od tih kamera, pored Beogradske arene, snimila je „na delu“ nepoznatu devojku i mladića.

Procenjuje se da samo u Beogradu postoji više od 100.000 kamera, na ulicama, poslovnim i stambenim zgradama, bankama, institucijama, čije postavljanje i upotreba nisu regulisani. Jedino je regulisano korišćenje kamera koje je postavio MUP, i to onih za praćenje saobraćaja kroz novi zakon o bezbednosti saobraćaja. U Beogradu je to učinjeno na 34 najprometnije raskrsnice i na mostovima.

- Pitanja poput onih ko može i pod kojim uslovima da postavlja kamere, na koji način da ih upotrebljava, nisu uopšte regulisana. Jedini izuzetak je Zakon o bezbednosti saobraćaja koji reguliše ova pitanja - kaže Aleksandar Resanović, zamenik poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

SATELITI
OKO narušavanja privatnosti vode se velike polemike i u inostranstvu. Tako Češka nije dala dozvolu internet pretraživaču „Gugl“ da proširi uslugu satelitskog mapiranja ulica uz obrazloženje da to predstavlja narušavanje privatnosti ljudi. Skeniranje ulica je prvo uvedeno u SAD, a zatim u Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj, Nemačkoj...

Prema rečima našeg sagovornika, ovakvi uređaji se uglavnom postavljaju zbog bezbednosti objekata i ljudi. Zbog toga bi, prema evropskim standardima, moralo na svakom objektu koji je obezbeđen kamerama da stoji i pismeno obaveštenje o tome. U njemu moraju da budu sadržani i podaci o onome ko je postavio kameru. Takođe, zakonom mora da bude regulisana i evidencija ko ima pravo da pristupa snimljenom materijalu i odakle.

Novi neželjeni snimci mogli bi da „procure“ iz beogradske opštine Rakovica, koja ima centralizovan sistem video-nadzora u školama, ali i na dobrom delu teritorije. Ovaj sistem ne samo da snima „javne površine“, već omogućava i zumiranje u pravcu van objekta koji se posmatra. Dovoljno je precizan i jak da može da snimi šta doručkujete ili nešto drugo...

Prema rečima Aleksandra Arsenina, stručnjaka za bezbednost elektronskih sistema i predsednika Pokreta za elektronsku privatnost, ne može se zabraniti postavljanje ovakvih sistema jer se tako obezbeđuje imovina i ljudi. Ipak, problem je slaba kontrola nad službama i privatnim agencijama, koje bi trebalo da se pravilno ophode prema snimljenim podacima.

KAZNE PO DVA OSNOVA PREMA postojećim zakonskim rešenjima, ako dođe do zloupotreba postoje dva različita osnova za sankcionisanje. Po članu 146. Krivičnog zakonika koji kažnjava neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka i za šta je predviđena novčana kazna ili zatvor do jedne godine, odnosno do tri godine ako je učinilo službeno lice u vršenju službe. I, po članu 359. KZ za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, može se izreći kazna od šest mesec do pet godina zatvora.

- Prema našim podacima, snimci sa video-nadzora se uglavnom čuvaju između 10 i 30 dana, na serverima, a zatim se brišu, automatski ili ručno. Ipak, snimci mogu da se i pohranjuju na trajnije medije, a onda je pitanje ko će i kako da ih koristi - objašnjava Arsenin.

Većina postavljenih kamera, kako ističe ovaj stručnjak, „gleda“ jednim delom na ulazna vrata, prozore ili čak u dvorišta suseda što predstavlja ozbiljan problem.

- Svaki građanin koji primeti da mu kamera narušava privatnost može da zatraži da se posmatranje drugačije reši. U suprotnom, treba se obratiti nadležnim inspekcijskim službama - kaže Arsenin.

U moru incidenata koji su se događali samo u bliskoj prošlosti mogao bi da se izdvoji jedan bizaran primer kada je jedan „prevareni“ suprug tražio od preduzeća u komšiluku da mu daju snimke kamere kako bi mogao da utvrdi termin odlaska svoje žene iz kuće!

To otvara i pitanje odgovornosti vlasnika video nadzora. Pogotovo ako snimak načinjen sa njihovih kamera stigne do javnosti. To ne mora da bude kao u nedavnom „slučaju Arene“, već je dovoljno i da neka osoba bude uhvaćena u trenutku odsutnosti, zamišljenosti... Zato, pazite šta radite, jer vas Veliki Brat posmatra!

“ĐETIĆI“ SNIMAJU PO KUĆAMA

SKUPŠTINA Crne Gore prošle nedelje je usvojila izmene Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost kojima je predviđeno da će tajna služba ubuduće imati pravo da prikuplja dokaze i postavljanjem skrivenih kamera u sumnjive stanove. Direktor Agencije za nacionalnu bezbednost Vladan Joković, ovu odluku je opravdao rečima da se izmenjene mere tajnog nadzora ne razlikuju od onih koje primenjuju slične službe u Evropi.